MARGINALAC

“Kažu neki ljudi da se potrebe definišu kao osećaji nelagodnosti. Ako je to istina, onda mnogi ljudi širom sveta odlaze u kafanu, jer u suprotnom, nikada ih neće napustiti taj nelagodni osećaj. Kafana „Ljubiša”. Svratište raznih likova i profila. Galerija svakojakih. Dobila je ime po vlasnikovom krštenom imenu. A Ljubiša je imao 42 godine. Imao je špeditersku firmu u Čikagu, dva promašena braka iza sebe, i opasne alkoholičarsko–narkomanske sklonosti. Imao je i jako visoko mišljenje o sebi zbog svega toga. Rodom iz Sarajeva, izuzetno ponosan zbog toga. Valjda je i logično za bilo koju grešnu dušu, da bude pomalo deformisana, kad se uzmu u obzir imovina, a onda i svo ono iskustvo, zbog kojeg čovek tako često priča o sebi, forsirajući dobre, stare decibele. I dobri stari kažiprst usmeren u sopstvene grudi, a neretko i slepočnicu, koji sugeriše sagovorniku da se radi o enormno visoko intelektualnom biću…”

Odlomak iz romana