Jelena je uvek nosila sve svoje sa sobom. I vrisak, i rupu u stomaku, i suze, i tugu koja je „navlačila tišinu“. I obavezno – nosila je svoje srce. Bez njega nigde nije išla. Znala je da liže svoje rane iako nije bila vučica. Znala je da šije svoje rane iako nije bila krojačica. I, što je najvažnije – znala je da OPROSTI SEBI! Zato je i bila najveća od svih, a ne zato što je On tako nazvao! Svaka žena ima Jelenu u sebi, najbolju verziju sebe. Najveću sebe! Svaka žena ima moć da sama oslobodi sebe. Samo treba da se seti da se vrata otvaraju iznutra. Ni svrdlo u stomaku, ni polomljeni zubi, ni neko ime, „svedeno na broj“, nisu zaustavili Jelenine korake. Ona nastavija da hoda, da veruje i da OPRAŠTA SEBI!
„Opraštanje je čin ljubavi prema sebi.“
Nataša Nikolić