Kobra i kruna

Polako sam se podigla, primetivši da su me svi pažljivo i radoznalo posmatrali. Iako je bilo okupljeno samo nas pedesetoro, ne računajući novinare i ogromnu kameru uperenu u mene, jer se moje predstavljanje javnosti uživo prenosilo i gledala ga je cela kraljevina, imala sam utisak da nas je mnogo više i da svi samo čekaju da pogrešim.
„Draga, znaš šta treba da kažeš. Zamisli da nema nikoga i gledaj pravo u kameru“, tiho mi je rekla baka. Pročistila sam grlo i počela divan govor koji mi je Lu spremila, a koji sam napamet znala posle toliko ponavljanja.
„Dobro veče svima. Moje ime je Evangelina Lončar Nemanjić i ja sam vaša princeza. Ni sama nisam znala tu činjenicu do pre dve nedelje i jasno mi je koliko ste zaprepašćeni mojim iznenadnim pojavljivanjem.

Odlomak iz romana „Kobra i kruna“