Lj kao nevolja

Majka mi je kao detetu često govorila “ako si pao nemoj se kaljati, ako si se ukaljao nemoj se valjati“ imitirajući omiljenog Čika Jovu Zmaja. A ja radim upravo to. Pala sam i valjam se u blatu. Obraz sam ukaljala jer sam se srozala do te mere da se ponižavam. Zbog čega? Ili koga? Eh, Leno!

…U meni Miholjsko leto, to prkosno sunce,

Pred zimu….

Rekao sam joj da ode i da se nikada više ne vraća. Nije me poslušala, sada će morati da snosi posledice za svoje nepromišljene postupke. Žao mi je, ali tako je. Niko nije pošteđen. Pa čak ni ona, koja se tvrdoglavo svemu opire.