Suncokreti

Dobro došli u Beograd koji Saška Popivoda, dvadesetsedmogodišnja slikarka sa
Konjarnika, beskrajno voli i za koji kaže: „Ima nešto u ovom Beogradu, svi ga
svojatamo, i mi koji smo rođeni ovde, i oni koji su se u njega doselili iz dalekih krajeva
sveta. Beograd je onaj šampanjac koji otvaraš kada si obeznanjen od sreće i onaj
zagrljaj u koji utrčavaš umoran od sveta.“
Saška ima svoju ljubav za kojom silno pati, čoveka koga ne može da preboli. Ima i
terapeutkinju koja joj pomaže u tome i koju ponekad slaže, ali samo ponekad. Ima i
članove porodice koji joj nisu baš uvek od pomoći, ali i neke druge, koji joj pomažu i
nakon svoje smrti. Ima i najboljeg prijatelja koji je tu bez obzira na sve.
Roman „Suncokreti“ nam govori o preboljevanju, prijateljstvu, izlečenju, samospoznaji,
sazrevanju. Priča o neraskidivosti porodičnih odnosa, čak i kada u njih sumnjamo. Priča
o ruskim korenima i pravoslavnim nitima. Priča o najlepšim delovima Beograda,
njegovim kafanama, crkvama, dorćolskim ulicama. Priča o slikama, izložbama; o
prijateljstvu lude slikarke i gej kuvara.
Priča o ljubavi.