Porodični ručak

Ovo je priča o tipičnoj srpskoj porodici. Sve u njoj je kao da je tvoje ili moje ili nekog koga znaš. Siromaštvo, žrtva, rađanje, stvaranje, uzdizanje i raspad. Majka je domaćica, topla i pitoma kao njene vunene natikače – Divna i po imenu i u duši. Otac Ljubiša je stara škola – grub, ali pravedan. Početak stvaranja porodice određuje siromaštvo bez prostora za emocije i želje. Taj period deluje da pripada samo Divni, kao i sva njena rođena i nerođena deca. Uspomene na njih spakovane su kao i njihove igračke u kutijama o kojima samo ona brine. Otac nije u to uključen. On je za to vreme bio van kuće, obezbeđujući budućnost i sigurnost svojoj ženi i deci. Vremenski tok ove priče je pomalo kao veliki spiralni tobogani na bazenima. Prošlost i osvetljenje kamena temeljaca porodice naizmenično se stapaju sa sadašnjim trenutkom i realnostima njihove na prvi pogled toliko različite dece.
Gordana je uspešna arhitektica, željna statusa u visokom društvu i gadljiva na svoje korene. Aida je sanjar, slobodna, a istovremeno i sputana u potrazi za svojom srodnom dušom. Za okolinu uspešna umetnica i profesorka u Italiji. Uroš je automehaničar, oženjen ljubavlju svog života, možda najsličniji majci i po vernosti i po krstu koji nosi. Sada kada je gnezdo prazno, starost i bolest je stigla, razloga za razgovor između supružnika čak ni tokom
ručka nema. Divna pokušava da tu rupu barem privremeno zapuši proslavom godišnjice braka na koju poziva svu svoju decu. Okupljanje porodice na ručku će konačno rasvetliti sve ili neće ništa. Koliko će vam stvari postati jasne, zavisi od toga koliko ste kao čitalac pazili dok ste se vozili niz
tobogan. Čitanje ove knjige jeste luda vožnja toboganom. Sve je zabavno i toplo, uzbudljivo i neverovatno, malo strašno, a bude i koja suza. I sve je nekako normalno, kao dečja igra, kao komšija koji živi do vas četrdeset godina. Iznenađenje će naravno doći i spremni ili ne desiće se veliki pljus u sudaru sa mutnom vodom. Samo ovoga puta neće biti praćen veselim dečjim cičanjem. U šoku i neverici ponestaće vam vazduha. Ova knjiga je delom sociološka analiza srpskog društva i njegovih tabua, a u drugom sloju psihološki narativ o transgeneracijskoj traumi i procesima zbog kojih nam ona prolazi neopaženo ispod radara, jer je normalizujemo sve dok se ne desi neki veliki prasak. Biblioterpija je lečenje čitanjem. Probajte, možda vam olakša bolove u želucu, a možda počnete bolje da vidite i sebe i ljude oko sebe.

Slađana Živković,
psiholog, psihoterapeutkinja, mentorka porođajnih priča