Redovi koji su pred Vama potreba su da se esencijalizuje iskustvo svakodnevice. Ovo nije proza u uobičajenom smislu reči, ali je vrsta refleksivnog čina koja koristi postojeću stvarnost da je prevede u značenje višeg smisla. Uspeh ovog transfera je nesumnjiv. Pisanje Magdalene Miočinović Andrić je hedonističko putovanje prostorima jezika, ali je, takođe, očigledna potreba da se kretanje u jednom trenutku zaustavi i da nagoveštaj skrivenog prevlada u punoj meri.
Tu smo već u prostoru epifanije.
Miroljub Stojanović