Fenomen zla u prozi Miodraga Bulatovića

Zlo je fenomen o kom se mnogo govori i koji je prisutan kako u životu, tako i u umetnosti (posebno u književnosti). Pomenuti fenomen pokušavaju da osvetle mnoge nauke (filozofija, psihologija, sociologija, veronauka i druge), ali ni jednoj još uvek nije uspelo da ga istraži do kraja. Svaka nauka zlu pristupa sa svog gledišta, ipak, sve one se ukrštaju u jednoj tački: zlo je rušilačka, mračna sila koja uništava sve čega se dotakne. Ono može biti moralno, prirodno, socijalno: bez obzira na vrstu zla, svi oblici su destruktivni i vode ka uništenju čoveka, duha, sveta. Zbog toga je glavni cilj ove knjige definisanje fenomena zla i istraživanje istog u proznim delima Miodraga Bulatovića. Pošto je u svom proznom stvaralaštvu Miodrag Bulatović svet predstavio kao ljudski pakao, a ljude kao demone koji bez prestanka teže uništenju, kako drugih, tako i samih sebe, odgovor je da se zlo nikako nije moglo izbeći jer se ono uvuklo u svaku poru kosmosa. Bulatovićeva proza ne bi bila tako inovativna, inspirativna, šokantna, intrigantna, da zlo kao dominantan motiv ne kulminira u njoj. Može se zaključiti da ni kod jednog drugog pisca zlo nije tako privlačno kao kod Miodraga Bulatovića, baš zato što je do krajnosti ogoljeno, parodirano, osvetljeno, kako bi nas što više sablaznilo i opomenulo da đavo nikad ne spava.