Drage Čitalice i Čitaoci, dobro došli u kakofoniju moje glave! Smućkanu u slagalici života, u pokušaju da se razreši kroz mudrovanja i razgovore, introspekciju i kvalitetne destilate.
Priče su nastajale u periodu od tri godine. Bacane su na papir kako su se pojavljivale, prvo kao misli, slike, rečenice, a zatim i pasusi. Secirale su me, radile hirurgiju na živo, rastavljale me i sastavljale, ubacivale u bedak i sevdah. Pisale su se kroz period koji je za mene bio vrlo turbulentan, sa gomilom krajeva, novih početaka, pokušaja i promašaja, padova, nekih poslednjih pozdrava, a nadam se i ustajanja. Pisao sam ih zato što nisam znao šta mi se dešava, nisam umeo da definišem šta mi je, otkud ta osećanja, a tu su bile i neke emocije kroz koje sam putovao po prvi put u životu, često zbunjen. Neke situacije sam vrlo dobro prepoznavao, razumeo da donose samo nevreme, i nisam umeo da ih izbegnem, primirim ili ukrotim. Sve to su obeležile devojčice, devojke i žene. Neke koje su rasle i učile, neke koje su završavale svoj put i odlazile, a za neke nisam umeo da definišem zašto se vraćaju tako otišle i daleke, i zašto odlaze neke tako savršene i tako blizu.
Pričao sam sa sobom pokušavajući da otkrijem šta mi je. Neke zapisane trenutke možda nećete prepoznati, ali ćete razumeti emocije, bar se nadam. Negde su prišivene dragim ljudima, negde trenucima, negde lutaju po biću pokušavajući da mi nešto objasne.
Putujte sa mnom kroz period koji je vasiona stvorila da mi nešto poruči.
Miloš Čolić, autor